U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Fantastična planeta obletela je tri kontinenta kako bi zabeležila kako su različite kulture odgovorile na različite izazove.... Vladimir Banić putovanje u kome traga za odgovornošću u današnjem svetu započinje na Islandu. Ova zemlja je jedna od najteže pogođenih svetskom ekonomskom krizom 2008. Na malenom Islandu preko deset hiljada porodica je ostalo bez krova nad glavom jer su se bankari igrali sudbinama ljudi. Ipak, ova zemlja je i jedina koja je nakon ove svetske krize svoje bankare i uhapsila. Banić razgovara sa onima koji su ostali bez krova nad glavom, ali i tužiocem koji je bankare stavio u zatvor. Autor emisije posle Islanda putuje u Ruandu, zemlju koju je krajem prošlog veka obeležio genocid nad Tutsima koji je užasnuo ceo svet. Kako se zemlja oporavila, kakva je odgovornost političara, a kakva međunarodne zajednice objašnjavaju dvoje Tutsa, fudbaler najpoznatijeg kluba u Kigaliju, kome je to spasilo život, i sa ženom koja se sa tek rođenom bebom danima krila u tajnoj prostoriji u crkvi. Oboje su jedva izvukli živu glavu. Poslednji sagovornik Fantastične planete u Ruandi je političar koji je pripadnik Hutua. Na kraju ekipa Fantastične planete donosi priču o odgovornosti običnog čoveka čiji postupci svakog dana obezbeđuju sigurnost za stotine hiljada putnika koji lete sa ili na aerodrom u Istanbulu. Vladimir Banić i emisija RTS-a dobili su pristup aerodromu kakav nisu dobijale ni domaće turske televizijske stanice i razgovarali su sa ljudima koji brinu o bezbednosti i pronalaženju sumnjivih putnika i predmeta, zatim o onima koji su zaduženi za letelice i na kraju sa timovima koji brinu o bezbednosti na pistama.

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere… Serijal RTS Nauke „U mojoj glavi“ svake srede od 21 govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.

Na planini Rudnik, koja je samo oko 100 kilometara daleko od Beograda, čovek je živeo i obitavao više hiljada godina. Arheolozi uživaju u pronađenim predmetima, a geolozi i rudari takođe.... Trenutno je aktivan rudnik srebra, olova i cinka koji se podzemno eksploatišu. Ulazak u jamu je poseban doživljaj. Sami ste sa sobom, a oko vas vidite samo ono što je osvetljeno lampom. Možda vam se čini da sam preterao, ali su ovo reči mog snimatelja. U pravu je direktor Rudnika Aca Ilić, koji kaže da je rudarenje posao sa sadam kora. Uvek se radujem ulasku u jamu jer su ljudi posvećeni jedan drugom, daće sve što imaju i dobiće sve što nemaju. Reči “ne mogu” ili “izvini” u rudniku ne postoje. U borbi sa kamenom u tako skučenom prostoru mora se biti obazriv jer svaka greška može biti kobna.

Zenitistička revolucija duha, misli i osećanja u žiži interesovanja šire javnosti i naučnih krugova!... U kojoj meri je Zenitovo nasleđe vitalno? Kako nove generacije istraživača mogu da daju svoj doprinos ovom kulturnom fenomenu? Zaokružen je jedan vek od kada je u Zagrebu, 1. februara 1921, objavljen prvi broj internacionalne revije za umetnosti i kulturu Zenit. Tokom nepunih šest godina postojanja i ukupno 43 štampana broja, Zenit je imao ulogu programskog glasila u kome je ljubomir Micić definisao i promovisao zenitizam, avangardni pokret čiji je bio idejni tvorac i predvodnik. Između dva svetska rata, Zenit je povezao Zagreb i Beograd, koji su se upisali na mapu radikalnih zbivanja u kulturi i umetnosti Evrope i sveta. Sa ljubomirom Micićem i njegovim bratom Brankom ve Poljanskim, ali i brojnim saradnicima iz sfere književnosti, filma i likovnih umetnosti, časopis Zenit je u periodu od 1921. do 1926. godine bio jedan od važnih čvorišta avangardnih ideja na prostorima Kraljevine Jugoslavije. Danas je prihvaćen stav da je Zenit bio platforma za transnacionalno umrežavanje ideja, a ljubomir Micić prava multimedijalna ličnost: književnik, kritičar, prevodilac, propagator ideja i programa zenitizma, organizator značajnih izložbi, ali i strastveni kolekcionar radova iz epohe avangardnih umetnosti. Iako je imao vizonarske ideje, Micić je često nailazio na neprihvatanje i nerazumevanje sredine u kojoj je živeo i stvarao. Povodom jubileja, dr Irina Subotić i dr Bojan Jović uredili su sveobuhvatni dvojezični zbornik, u kome 30 autora predstavlja teme podeljene u pet celina: zenitizam u ključu avangarde, istorijski okviri, transnacionalni kontekst, zenitizam u svetlu novih tumačenja i zenitistička baština,organizovane su tribine i nekoliko izložbi od kojih izdvajamo aktuelnu Zenitistima celog svetau Narodnom muzeju u Beogradu. Uz razgovor sa prof. dr Irinom Subotić istoričarkom umetnosti, koja se u svojim dugogodišnjim istraživanjima bavila upravo značajem i značenjem zenitizma na našim prostorima i lično poznavala ljubomira Micića, sa dr Bojanom Jovićem istoričarem književnosti koji je mapirao glavne tačke strujanja avangardnih ideja između dva svetska rata i zenitističke refleksije u kinematografiji i književnosti, sa prof. dr Jerkom Denegrijem istoričarem umetnosti o pojmu kritičara na delu i protagonistima zenitizma u vizuelnim umetnostima, kao i sa Gordanom Stanišić, autorkom izložbe u Narodnom muzeju, predstavljamo igrano-dokumentarnu emisiju 100 godina časopisa Zenit Redakcije za nauku ONP.